Govor pobunjenog Univerziteta

U poslednjim mesecima svedoci smo poteza vlasti koji sistematski urušavaju ugled naših državnih obrazovnih institucija. Urušavaju nas kao nastavnike, saradnike, istraživače. Psihički smo ucenjeni — inspekcijama, pretnjama, javnim targetiranjem i napadima. Na naslovnim stranama i nacionalnim frekvencijama predstavljeni smo kao strani plaćenici, teroristi, neprijatelji države. A jedini naš „greh“ je taj što čvrsto stojimo uz naše studente, koji kao budući nosioci vrednosti za koje se zalažemo, očajnički traže ne samo pravdu, već i svoju državu nazad.

Zato su univerziteti, kao poslednje utočište slobodne misli, postali meta. Egzistencijalno smo ugroženi, donosi se Uredba 5-35 kojom se značaj naučnog rada raspada pred našim očima. Preti se upisnim kvotama kao da smo mi glavni krivac za nesigurnost upisa maturanata.

Zato smo i mi danas ovde. Ne samo da izrazimo protest – već da branimo samu suštinu onoga što predstavljamo. Da zaštitimo univerzitete koji su na aparatima. Da zahtevamo hitno povlačenje sporne Uredbe 5-35. Da insistiramo na raspuštanju radne grupe za izradu nacrta novog zakona. Da se upisne kvote objave odmah – jer nema obrazovanja bez studenata, kao što nema države bez obrazovanja.

Ovo nije borba za plate. Ovo je borba za dostojanstvo. Za znanje. Za budućnost. I zato nećemo stati. A naša poruka je jasna: univerzitet će preživeti. Akademska zajednica će opstati. A slobodna misao će pobediti.

Vreme kolektivne psihoterapije prolazi, dolazi vreme promena. Naša mlada misleća bića su pokrenula promene pokazavši borbenost na miran, dostojanstven i pre svega intelektualan način što je nemoguće zaustaviti. Ta mlada bića postaju intelektualci koji će biti dovoljno prosvećeni da koriste sopstveni razum u odlučivanju, dovoljno obrazovani da koriste sopstveno znanje doprinoseći progresu ove zemlje i dovoljno mudri da nikad više ne dozvole postojanje ĆACILEND-a.

I ovim putem vas pozivam da budete uz nas širom otvorenih očiju i nemojte nikad zažmuriti na nepravdu ako je učinimo, nemojte nikad pristati na nepristojnu ponudu ako je damo, nemojte nam dozvoliti da stavimo lične interese ispred sveopšteg dobra. A mi vam obećavamo da ćemo poštovati stavove studentskog edikta, da će se moral, čast i poštenje videti iz naših postupaka, a solidarnost nastaviti da živi među nama.